Na Praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista-Božić u utorak 7. (25) januara 2025. godine Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački g. Sergije služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom Hramu svetih Apostola Petra i Pavla u Bosanskom Petrovcu.

Episkopu su sasluživali: protoprezviter-stavrofor Zdravko Bogojević, Bojan Mitrić, protoprezviter Jovan Banjac i protođakon Nemanja Reljić.

U toku svete arhijerejske Liturgije pročitana je božićna poslanica Srpske Pravoslavne Crkve.

Po okončanju Liturgije Episkop se obratio prisutnima čestitajući Praznik Rođenja Gospodnjeg, a zatim je upriličeno tradicionalno lomljenje Božićne česnice.

Vladika Sergije naglašava da je Božić uz Vasrks „krajeugaoni kamen“ svjetske istorije i da iz ova dva praznika „proističe sve ono u šta hrišćani vjeruju, čemu se nadaju i čemu streme“.

„To su vjera, nada i ljubav koji svoj izvor imaju u ličnosti Bogočoveka Hrista. Ako u sebi imamo te tri vrline, koje treba da krase svakog hrišćanina, onda ćemo voljeti Boga i svoje bližnje, a onda će nas i Gospod poznati kao svoje učenike. Bog od nas ne traži nemoguće, nego da činimo ono što možemo, da budemo i ostanemo ljudi. Zato svaki dan moramo imati na umu da ćemo kad-tad izaći pred Lice Gospodnje, pa je na nama da se i ponašamo tako kao da će se to desiti sutra. Budimo ljudi, budimo nelicemerni hrišćani, pa ćemo tako zadobiti Carstvo Božije“, ističe episkop Sergije.

Nevolje – vjekovni saputnik Srba

Opisujući aktuelnu situaciju za srpsku zajednicu na Kosovu ističe da su Srbima „nevolje vjekovni saputnik istorijskog druma“.

„Našem narodu nigdje nije lako, a na Kosovu i Metohiji naročito. I nije tako od juče već su nevolje naš vjekovni saputnik na istorijskom drumu kojim hodimo. To nas čini jačima nego što bismo to bili da nam je sve potaman. Zato je važno ne roptati na životnu sudbu, već u datim okolnostima činiti ono što možemo“, kaže episkop SPC.

Citirajući reči Svetog Petra Cetinjskog: „Ko učini koliko je kadar, učinio je koliko je dužan“, vladika Sergije naglašava da to dobro znaju Srbi sa Kosova, ali i u drugim delovima bivše Jugoslavije, od Dalmacije, Like, Slavonije do zapadnih delova Bosanske Krajine.

Zato, ističe, njima ne trebaju poruke podrške, jer ih svojih životom i istrajnošću sami šalju.

„Ne treba njima naša poruka, već je njihov život i njihova istrajnost najbolja poruka svima nama. Najbolje poruke ne sastoje se od reči, već od dela koje oni čine. Ugledajmo se na njih i više blagodarimo Bogu na onome što imamo, a to su pre svega sloboda u miru i mir u slobodi“, ističe episkop Sergije.