Tri zemlje članice Evropske unije Poljska, Njemačka i Nizozemska potpisale su nedavno deklaraciju o stvaranju “vojnog transportnog koridora” koji bi omogućio lakše kretanje trupa i opreme kroz njihove teritorije, a time bi se, kako se ističe, ojačao istočni blok NATO.

Ove države nadaju se da će ta odluka biti korak ka stvaranju šire, takozvane “vojne šengenske zone”, koja bi omogućila slobodno kretanje vojnog osoblja i opreme baš kao što postojeći šengenski prostor dozvoljava slobodno kretanje ljudi, prenosi Euronews.

“Rat u Ukrajini, koji je počeo prije dvije godine, natjerao je evropske zemlje da shvate da moraju da budu spremne da prebace svoju vojsku ‘preko kontinenta’, nešto što ranije nije bilo visoko na dnevnom redu”, rekla je Kajsa Olongren, ministarka odbrane Nizozemske. 

Dodala je da Nizozemska, kao vojna tranzitna zemlja, mora da bude u mogućnosti da brzo premjesti opremu iz svojih luka u unutrašnjost.

“Potreban nam je vojni Šengen za brže i efikasnije kretanje vojnog osoblja i materijala. Ovo će učiniti Evropu jačom. Napravili smo važan korak: Poljska, Njemačka i Nizozemska potpisale su deklaraciju za stvaranje vojnog koridora”, napisala je Olongrenova na Twitteru.

Kako piše “Defence News”, među planovima koji se tiču “vojnog koridora” nalazi se namjera da se tri zemlje pozabave infrastrukturnim preprakama, kao što su niski mostovi i smanji birokratija oko dozvola za prekogranični transport municije i drugih opasnih materija. 

Takođe će proučiti kako vojni željeznički transport može da bude prioritet u odnosu na rutinski civilni saobraćaj.

“Radi se o teškom materijalu koji mora da prođe na mostovima i putevima, ali je takođe riječ o birokratiji. Jedno znamo sigurno, ako dođe do krize, nećemo imati vremena da uradimo papirologiju – papirologija mora da bude spremna”, rekla je Olongrenova.

Tri vlade će pročuti kako da standardizuju uslove oko vojnog transporta, uključujući prioritet vojnih vozova, manje pravila za vojne konvoje i granične prelaze.

Tri najveće evropske luke su Roterdam u Nizozemskoj, Antverpen u Belgiji i Hamburg u Njemačkoj, a one su povezane vodenim putevima i širokom mrežom puteva i željezničkih pruga. Koridor preko tri zemlje bi takođe povezao glavna transportna čvorišta koja koriste američke snage u Evropi, piše portal “Stars and stripes”.

SAD se oslanjaju na luke u Njemačkoj i Nizozemskoj za veći dio svoje vojne opreme koja prelazi Atlantski okean. U međuvremenu, Poljska je postala centar gravitacije za američke trupe, prenosi Euronews.

Godinama rade na tome kako da raščiste put za bržu mobilizaciju snaga. Kada je riječ o premještanju trupa i naoružanju, različite zemlje imaju različite carinske zahtjeve. Rezultat toga je da konvoji mogu kasniti prilikom prelaska granice. Takvi problemi su se pojavili prethodnih godina tokom vježbi, ali veća zabrinutost je da bi birokratske gužve mogle da uspore snage. 

Njemačko ministarstvo odbrane saopštilo da će standardizovana pravila i manje birokratije značiti “veću brzinu za brzo raspoređivanje radi efikasnog odvraćanja”.

Evropa podržava Kijev vojnom pomoći od početka rata u Ukrajini, a budžeti za odbranu su povećani širom EU. 

Bivši ruski predsjednik Dmitrij Medvedev, sada zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije, u novembru prošle godine označio je Poljsku kao “opasnog neprijatelja”.

NATO je počeo sa izvođenjem “Steadfast Defender”, najveće vježbe u Evropi od Hladnog rata, uz učešće oko 90.000 vojnika iz svih NATO zemalja, kao i Švedske. Vježba ima za cilj da testira odbrambene planove NATO protiv neprijatelja, a dovešće do toga da trupe prolaze kroz nizozemske luke i njemačke puteve i željeznice.

Olongrenova je rekla da vlade trebaju iskoristiti vježbu NATO da objasne kako će ulaganja u infrastrukturu povećati otpornost i poboljšati odvraćanje. 

EU je ranije ovog mjeseca saopštila da će finansirati 38 dodatnih projekata za olakšavanje transporta trupa i opreme za 807 miliona evra, povećavajući svoju podršku vojnoj mobilnosti za period 2021-2027 na ukupno 95 projekata i 1,7 milijardi evra.

“Što brže možemo da prebacimo vojne snage iz jednog dijela Evrope u drugi, kopnom, morem ili vazduhom, to je veća naša spremnost da se nosimo sa iznenadnim izazovima”, rekao je Jirži Šedivi, izvršni direktor Evropske odbrambene agencije.