Istorija jednog grada ne oslikava se samo u njegovim spomenicima, kulturnim dobrima, već mu posebnu draž daje sportska tradicija. Ako se za neki može reći da drži do iste onda je to upravo grad na obalama Vrbasa.

Mnoga poznata imena obogatila su sport u Banjaluci, bez kojih i ne bi mogao da nosi epitet “grada sporta”. Slavu su pronosili bokseri Marijan Beneš i Anton Josipović, rukometaši Mladen Bojinović, Jerko Karadža, Pero Perović, Milorad Karalić, Abas Arslanagić, kada je u pitanju fudbal tu su golman Borca Slobodan Karalić, zatim trener Ilija Miljuš, teniski radnik Mišo Radaković, šahista Enver Bukić, a u novije vreme evropska šampionka u košarci i osvajačica olimpijske medalje Saša Čađo, kao i mnogi drugi. Banjaluka nosi epitet “grad sporta” sa čak osam zlatnih olimpijaca kojima je u sportskoj dvorani “Borik” posvećen Olimpijski Slavoluk. Svi oni imaju posebno mesto u istoriji Banjaluke, a nova će se pisati sredinom aprila.

Marijan Beneš

Osim fudbala, rukometa i boksa, posebno mesto u sportskoj tradiciji banjalučkog sporta zauzima tenis. Zato grad na Vrbasu i nije slučajno izabran za najveći ne samo teniski, već i sportski događaj ove godine u Republici Srpskoj.

Banjaluka će od 16. do 23. aprila biti domaćin prestižnog ATP turnira Srpska Open iz kategorije 250. Ako se zna da će na istom igrati Novak Đoković, teniski broj jedan i počasni građanin Banjaluke, onda je jasno koji će turnir biti pod lupom svetske medijske javnosti.

Iako je ovo prvi put da se turnir iz serije 250 igra u Banjaluci, grad na Vrbasu prati duga teniska istorija.

Prvi teniski koraci se pamte još početkom prošlog veka. U tom periodu privilegiju da igraju tenis imali su samo oficiri, a tek kasnije je usledilo masovno bavljenjem ovim sportom.

U poslednje dve decenije, tenis je preuzeo sve veću ulogu u gradu. Zahvaljujući otvorenom prvenstvu Republike Srpske, turniru koji je organizovao Teniski klub Mladost, a koji je kasnije postao profesionalan i dobio ATP status sa rangom čelendžera, Banjaluka je domaćin ovog spektakla već 21 godinu.

Ovaj turnir se igra na zemljanoj podlozi, a neki od učesnika su bili: Feliks Ožer Alijasim, Dijego Švarcman, Fabijo Fonjini, Janko Tipsarević, Viktor Troicki, Damir Džumhur, Ilija Bozoljac, Danijel Himeno Traver, Viktor Hanesku, Tomaš Beluči, Aljaž Bedene, Laslo Đere, Miomir Kecmanović, Filip Krajinović i mnogi drugi.

Od srpskih igrača čelendžer u Banjaluci osvajali su Ilija Bozoljac (2008), Viktor Troicki (2014) i Dušan Lajović (2015). Aktuelni selektor Srbije igrao je u finalu i 2005. godine, ali je tada poražen od Grka Vasilisa Mazarakisa 6:2, 6:2.

Viktor Troicki, Banjaluka, Čelendžer

Najbolji rezultat posle igranja u najvećem gradu Republike Srpske postigli su Feliks Ože Alijasim, Janko Tipsarević i Dijego Švarcman. Kanađanin je na turniru u Banjaluci imao samo 17 godina, a najbolji renking na ATP listi zabeležio je novembra prošle godine kada je bio šesti. Kada su u pitanju Tipsarević i Švarcman obojica su dobacila do osmog mesta na ATP listi. Janko je to ostvario 2012. godine dok je u Banjaluci prvi put zaigrao deset godina pre toga kada se kroz kvalifikacije probio do glavnog turnira. Švarcman je igrao u Banjaluci 2013. kada je imao 21. godinu da bi oktobra 2020. stigao do osme pozicije na ATP listi i to posle polufinala Rolan Garosa što mu je najbolji rezultat na grend slemovima. U Banjaluci je stigao do finala, ali je izgubio od Aljaža Bedenea.

Dijego Švarcman, Draško Milinović i Željka Cvijanović

Odličan plasman posle pomenute trojke imao je Fabio Fonjini koji je bio deveti tokom 2019. godine, a mnogi Italijani su rado dolazili u Banjaluku, neki se redovno vraćali kao što je Simone Vanjoci koji je više od deset puta igrao na čelendžeru. Među njima su i Andreas Sepi, Filipo Volandri i Marko Čekinato.

Velikog uspeha u gradu na Vrbasu imali su i Španci, koji su skoro uvek stizali u samu završnicu. Pre deset godina Pablo Karenjo Busta tek je stupao na veliku scenu, a 2017. stigao je do desetog mesta na ATP listi i dva puta igrao polufinale US opena.

Na turniru je igrao i Aslan Karacev koji je 2014. poražen u osmini finala, da bi četiri godine kasnije kroz kvalifikacije izborio prvo kolo i predao meč u trećem setu prvom nosiocu Huanu Ignasiju Londeru.

Uporedo sa singl mečevima na čelendžeru u Banjaluci igraju se i dubl mečevi.

Najpoznatije dubl tenisko ime je svakako Nenad Zimonjić koji je godinama bio najbolji igrač sveta u ovoj konkurenciji.

Pored njega u Banjaluci je igrao i Džejmi Marej, takođe nekadašnji broj jedan u dublu, mada je mnogo poznatiji kao brat Endija Mareja. Svakako jedan od najinteresantnijih finalnih mečeva u ovoj kategoriji odigran je 2009. godine. Južnoafrikanac Dastin Braun u paru sa Austrijancem Rainerom Eitzingerom slavio je 2009. godine protiv Ismara Gorčića iz BiH i Simona Vagoncija iz Italije sa 2:0 u setovima.

Kada je u pitanju najbolji srpski i svetski igrač, Novak Đoković, on nije igrao na čelendžeru u Banjaluci, ali daleko od toga da je preskočio ovaj teniski centar.

Novak Đoković i Viktor Troicki odigrali su 30. novembra 2009. godine humanitarni meč u Banjaluci, a sav prihod je doniran za decu sa invaliditetom koja borave u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“.

Nema sumnje da će dolazak svetskog broja jedan izazvati pravu euforiju u Banjaluci istinskih poklonika belog sporta, jer Đoković je magnet ne samo za medije, već i za publiku. Zato organizatori  Srpska Open i očekuju pune tribine od prvog do poslednjeg dana turnira i rekord koji će ostati zapisan u istoriji banjalučkog tenisa.

Sa crvenom šljakom na obući koračaće Banjalučani ponosno svojim gradom od 16. do 23. aprila, a poznata imena belog sporta garantuju spektakl za pamćenje.

Dođite da podržite Srpska Open, uđite sa nama u istoriju!