Kad je kompanija “Oušengejt” ponudila Robertu Mesteru putovanje “Antipodsom”, prethodnikom podmornice “Titan” koja je implodirala dok se spuštala ka olupini “Titanika” sa petočlanom posadom.

On je uljudno odbio ekspediciju.

– Koristili su hardver iz (prodavnice) “Radio Šeka” da operišu iznutra, a da budem iskren, mi ovdje govorimo o okruženju koje zahtijeva robusnu opremu koja ima sertifikate i kvalifikacije koje su ustanovile različite međunarodne agencije. Ništa od te opreme koju sam vidio unutar podmornice nije bilo na tom nivou pa sam odlučio da ne idem – rekao je Mester, stručnjak za spasavanje u dubokim vodama i bivši marinac.

Mester je rekao da se kasnije ukrcao na “Titan” dok je bio na kopnu ali da je – kao i ranije – odlučio da ne ide u podvodnu avanturu.

– Našao sam nešto drugo da iskoristim to vrijeme, umjesto da odem na taj put. “Titan” ima trup od ugljeničnih vlakana, a to nije materijal koji je ikad uspešno korišćen na velikim dubinama – rekao je on “Dejli bistu”.

Kontakt sa podmornicom “Titan” je nestao kad je u nedjelju tokom ekspedicije petočlane posade do olupine “Titanika”, koja leži na dubini od 3.800 metara oko 700 kilometara od obale Njufaundlenda u Kanadi.

Bio je pod vodom oko sat i 45 minuta kad je izgubio kontakt sa matičnim brodom “Polarni princ”. 

U podmornici su bili dva člana posade i tri putnika: britanski istraživač i milijarder Hamiš Harding (58), izvršni direktor “Oušengejta” Stokton Raš, 73-godišnji francuski istraživač Pol Anri Nargelet i pakistanski biznismen Šahzada Davud (48) i njegov sin Sulejman.

Karta za fatalno putovanje koštala je 250.000 dolara.

“Titan je implodirao”

Američka obalska straža je u četvrtak popodne potvrdila da je “Titan” vjerovatno implodirao nakon “katastrofalnog kvara” u komori pod pritiskom. 

Kompanija “Oušengejt” (OGE) je brzo rekla u saopštenju da je “nažalost izgubljeno” svih petoro putnika “Titana”.

Mester je rekao da je od početka vjerovao da je “Titan” implodirao. Na osnovu sopstvenog poznavanja operativnih procedura podmornice, on smatra da je ona mogla da implodira na oko 1.200-1.500 metara, otprilike u vrijeme kad je izgubljen kontakt sa matičnim brodom, piše Dejli bist.

– Pritisak na toj dubini je tona i po kvadratnom inču (6,5 cm). Ne bi trebalo mnogo kvara da se izazove implozija i bila bi trenutna. Podmornica može da odbaci težinu i vrati se na površinu, ali ništa se nije dogodilo dalje od vremenskog okvira od sat i 45 minuta otkako je izgubljena komunikacija – istakao je Mester.

Volt Hendrik, bivši instruktor za spasavanje na moru, rekao je da postoje neke misterije koje treba riješiti. 

On smatra da je implozija izazvana kombinacijom faktora – ekstremnim uslovima na dubini zajedno sa lošom opremom.

– Mislim da plovilo uopšte nije bilo dobro izgrađeno, niti održavano – rekao je on “Dejli bistu”.

Katastrofa je mogla da počne sitnicom

Prema Hendriku, katastrofa je mogla da počne prosto malim curenjem, kao na brodu.

– Razlika je u tome što ako imate malo curenje u brodu vi možete da tu stavite peškir ili krpu i spriječite da voda uđe dok se ne vratite na obalu. Ali, na nekoliko hiljada metara pod vodom promjena pritiska nađe slabu tačku i “bum”, gotova stvar… Kod katastrofe kakva je implozija, putnici su već bili mrtvi i nikad nisu saznali šta se dogodilo – rekao je on, dodajući da se nada da je tako bilo.

To bi bila brza i bezbolna smrt, prema avanturisti Majklu Harisu koji je išao do olupine “Titanika” u ruskim podmornicama. On je u četvrtak rekao “Foks njuzu” da se vjerovatno dogodila implozija.

– Potrebne su dvije nanosekunde da to plovilo implodira dok vašem kičmenom stubu treba četiri nanosekunde da to registrujete – rekao je Haris.

Zašto nema dijelova na površini?

S obzirom da je potrebno mnogo novca da komercijalna podmornica operiše, Hendrik spekuliše da je “Titan” možda jednostavno “bio tamo dole previše puta”.

– Koliko puta možete da stegnete limenku “kole” prije nego što se raspadne? Koliko čvrsta treba da bude? Pritisak unutar podmornice ne može biti jednak spoljnom, jer bi prestali da funkcionišete. Sam nivo kiseonika ubio bi vas prije nego što bi dosegli pritisak na 100 metara – rekao je on.

Ostaci podmornice su trenutno na dnu sjevernog dijela Atlantika i nijedan nije podignut na površinu. Dok se to ne povrati veći dio “Titana”, nećemo znati zaista šta se dogodilo, kaže Hendrik.

 Ono što trenutno imaju su poklopac i nekoliko spoljašnjih dijelova. Ništa nije izašlo na površinu. To je bio katastrofalni kvar, neki od dijelova su trebali da budu na površini. Zašto nisu tamo? – upitao je on.

Mester se nada da će tragedija donijeti promjene i poboljšanje na planu bolje regulative za takva plovila. 

Mnogi su davno prije tragedije izrazili zabrinutost zbog korišćene tehnologije na “Titanu”, koji kao eksperimentalno plovilo nikad nije ispunio međunarodne bezbjednosne standarde. 

Neki putnici opisali su iskustvo putovanja “Titanom” kao “samoubilačku misiju”. 

Podmornica nije imala čak ni osnovni bezbjednosni signal da obavjiesti spasioce u slučaju nesreće, prenosi Blic.

– Ne možete da dozvolite bilo kome da izgradi podmornicu, naplaćuje 250.000 dolara po osobi i nada se da će uspjeti da odu i da se vrate – rekao je Mester.