Priče o pritiscima da uđem u trku za gradonačelnika, o tome da sam “natjeran” da uđem u politiku su spekulacije i notorne gluposti. Ja sam odrastao na Mejdanu (Obilićevu, prim. aut.), dosta ljudi u gradu me zna i znaju da nisam osoba koja se može natjerati na nešto.

Ovim riječima u intervjuu za portal Banjaluka.net doktor Nikola Šobot, kandidat za gradonačelnika Banjaluke, odgovara na pitanje da li su tačne tvrdnje da je u ovu trku ušao “pod pritiskom”, kako to tvrde njegovi protivkandidati.

“Cijela težina ove kandidatura je što ulazim u nešto što je novo za mene. Imam neke svoje vrijednosti u životu kojih sam se držao dosad i na osnovu toga sam prepoznat. Ono što mi je osnovno je da negdje ostanem dosljedan sebi i da ovo uradim što časnije, poštenije i korektnije prema sugrađanima, gradu, porodici i samom sebi”, rekao je Šobot.

RAZGOVARAO: Aleksandar Stojanović

Banjaluka.net: Ko je Nikola Šobot i zbog čega se odlučio na ulazak u politiku?

ŠOBOT: Prije svega otac, suprug, a onda ljekar i dijete ovog grada, neko ko je proveo čitav život u Banjaluci, te posvetio život porodici, poslu i pacijentima. Iz istog tog razloga se odlučio da uđe u politiku.

Nakon svega što sam uradio u medicini, ovo je jedan novi izazov i prilika da doprinesem ovom gradu s jedne druge pozicije. Jedan lični izazov, da vidim koliko i šta mogu. Možda da dobijem verifikaciju svega onog što sam radio u ovom gradu sve ove godine, da grad kaže svoje mišljenje da li je to bilo adekvatno ili nije. Za mene jedan novi izazov u životu.

Što se tiče medicine, ostvario sam sve ono što sam zacrtao kad sam počeo da radim. Ovo je sad prilika da doprinisem na drugi način, u nekom drugom poslu, ali sigurno uvažavajući iste te principe koje sam naučio u dosadašnjem radu. Odatle taj motiv da uđem u politiku.

Banjaluka.net: Niste prvi doktor koji je u politici. Znamo ih mnogo. Neki građani već sada kažu da bi doktori trebalo da ostanu doktori. Da ne ulaze u politiku. 

ŠOBOT: Moj jedini uslov kad sam ulazio u ovo je bio da ostanem u medicini. Koliko će biti izvodljivo, vidjećemo. Moja sreća je što sam navikao da mnogo radim i trenutno cijenu plaćam jedino ja. U smislu da sam prestao da radim u privatnim ordinacijama, da bih postigao ovo što je ispred mene.

Što se tiče Klinike za kardiohirurgiju, tu sam ponosan što sam pomogao da stasa jedan mlad kadar i što sam stvorio atmosferu na toj klinici da smo jedna velika porodica, da svi osjećaju taj posao kao nešto što vole i žele, a ne kao nešto što moraju.

Što se tiče angažmana doktora u politici, očigledno je da ih ima. Svako ima svoje motive i razloge. Ja kao ljekar mislim da je neozbiljno i nepristojno ograničavati ljekare kao ljude koji su život posvetili obrazovanju, koji su se izgradili kroz struku, kroz način da stalno unapređuju svoje znanje. A s druge strane, kao ljudi koji su se izgradili kao neko ko želi da pomogne. Mislim da je to dobra kvalifikacija da se bave društvenokorisnim radom, kao što je politika.

Banjaluka.net: Neki bi rekli da je politika sredstvo ličnog bogaćenja.

ŠOBOT: U više navrata sam naveo sve ono što mi želimo da napravimo i kako pristupamo životu, poslu, pa i politici i ovoj kampanji. Govorili su mi da neću moći ovako ili onako. Da, moći ću onako kako mislim da treba. I stojim iza toga. Ja biram kako ću se ponašati i u kampanji, u kojem pravcu će ona ići. To je stvar ličnog izbora. Ono što je meni bitno naglasiti je da u cijelu ovu priču ulazim kao ostvaren čovjek, koji je završio sve što je zamislio u stručnom, finansijskom i porodičnom smislu.

Nikakav problem nemam da se kao društvo usaglasimo da se politikom bave ljudi koji su završili političke nauke. Ali limitirati doktore, koji su možda u pet odsto najobrazovanijih u društvu, da se ne bave politikom, a davati prostor nekima drugim koji nisu obrazovani, mislim da je licemjerno.

Banjaluka.net: Naveli ste lične razloge i to je lijepo. Ali je politika briga o kolektivu. Kao doktor, kakvu biste dijagnozu dali gradu?

ŠOBOT: Da ću se baviti dijagnostikom u smislu medicine, neću. Ali ono što se meni čini, čim nisam zadovoljan, jeste jedno ignorisanje struke, sistema, procedura i to je ono što je evidentno. Jedna disfunkcija između Skupštine, gradonačelnika, realnih potreba ovog grada i onog što se radi. Mislim da tu trebamo vratiti i pravnu i proceduralnu sinhronizaciju. Primat dati struci. I što je najbitnije, slušati građane u smislu šta im je potrebno.

Isto tako donijeti teške odluke koje se odnose na krucijalne projekte u gradu, koje neće biti lako uraditi. Možda ćemo platiti cijenu na manje bitnim, dnevnopolitičkim stvarima, ali u okviru struke se pozabaviti onim što je suštinska potreba ovog grada. Obilazeći teren trudio sam se da čujem šta je problem. U prigradskim naseljima je to vodosnabdijevanje, putna infrastruktura i ono na čemu trenutno radim je izrada politika i ciljeva koji će obilježiti moju kampanju i moj budući rad u Gradskoj upravi.

Banjaluka.net: I, šta su Vaši ciljevi?

ŠOBOT: Ono što mene zanima upravo jesu stvari koje su bitne za ovaj grad, počevši od predškolskog obrazovanja, gradnje vrtića i edukacije kadra. Ako sam išta naučio u svom poslu, bez obzira na infrastrukturu, morate da imate radnike koji će da nose taj posao.

S medicinskog aspekta, ono što mi je namjera je da povećam efikasnost i dostupnost medicinske zaštite. Naši ljekari porodične medicine rade fantastičan posao. Uzalud vam kardiohirurgija ako stanovništvo nema dodir s porodičnim ljekarom. Insistiraću na sistematskim pregledima i prevenciji.

Takođe, ono što će biti imperativ je zaštita životne sredine. Znate da u Budžaku i Boriku imate azbestne krovove. Ništa nije urađeno po tom pitanju. Moramo voditi računa.

Što se tiče saobraćajne infrastukture, neću sebi davati za pravo da crtam raskrsnice i glumim saobraćajnog inženjera. Moj rad će obilježiti zasnivanje na stručnim kadrovima, koji su dokazani u svom poslu, jer mislim da samo takvi ljudi mogu da nose razvoj i njima se mora dati da rade na adekvatnom razvoju gradu.

Banjaluka.net: Neki bi iz Vaše stranke rekli da je u gradu predinfarktno stanje. Šta zamjerate konkretno Gradskoj upravi? Mi kao građani se nismo snalazili u tom odnosu Skupštine i Gradske uprave. Bilo je previše konfuzno. Neke stvari je podržao i SNSD, a onda priča o nelegalnim radnjama. Ima li odgovornosti i SNSD-a?

ŠOBOT: Upravo zamjeram i tu konfuziju. Mislim da je iz nje nastao jedan određen haos koji zbunjuje građane, pa na kraju krajeva i mene samog. Sad je stvar naklonosti kako će neko gledati na stvari. Svako radi ono što misli da je najbolje pa će građani procijeniti da li je to tako bilo.

Odgovornost svakog ozbiljnog političara je da nađe rješenje. Bitan je rezultat. S jedne strane nisam zadovoljan tim odnosom koji je postignut, koji za mene nije bio adekvatan. Imam jasno mišljenje. Za sve negativno na kardiohirurgiji odgovaram ja kao rukovodilac. Isto tako za sve negativno na UKC odgovara Vlado Đajić. Tako da za sve negativno u gradu odgovara onaj koji nosi vlast.

To da li ste vi sposobni da nađete adekvatnu skupštinsku većinu, to je vaš politički problem. To je vaša obaveza. Mi moramo biti svjesni da sve što izgovaramo, što radimo, nosi posljedice. Ako neko hoće da se bavi politikom ili bilo čim u životu, mora biti svjestan da će ga neko pozvati na rečenice koje je izgovarao ranije. Veoma je bitno ne paliti mostove. Ponašati se odgovorno u izjavama i poslovima. Pitanje je šta će biti u budućnosti. Treba ostaviti otvorena vrata.

Banjaluka.net: Ni u ovom intervjuu, ni ranije ne spominjete gradonačelnika. Da li to ima veze s ovom pričom “da ostavljate otvorena vrata” ili s nečim drugim?

ŠOBOT: To ima veze samojim životnim principima, a koji glase da se ljudi koji nemaju svoj život bave drugima. Prosto ne želim da skrećem pažnju koliko drugi ne valjaju, nego hoću da pokažem ono šta sam ja, šta stoji iza mene i šta želim da uradim. Mislim da tu treba biti fokus.

Ljudi su se umorili od priče kako neki drugi ne valjaju. Dajte da ponudimo nešto dobro i da pokažemo na osnovu čega garantujemo da to možemo sprovesti. Ne mislim da mi je neki plus ako drugi ne valjaju.

Sebe sam gradio ne tako što bih drugog devalvirao, nego da radim 30 odsto više od njega. Mislim da je to dobro i za ovaj grad. Hajde da napravimo trku da pokažemo ko će više dati ovom gradu.

Ne postoje pacijenti da bih ja bio ljekar, nego sam ja ljekar da bih liječio pacijente. Tako ne postoji grad da bih bio gradonačelnik, nego da bih bio na raspolaganju građanima. Motiv mora biti da se uradi nešto dobro. Svako ima viziju dobrog, pa građani neka odluče šta je dobro, kako grad da izgleda i ko da ga vodi.

Banjaluka.net: Ima li nešto što Vam se sviđa što je uradila ova Gradska uprava, što biste naslijedili ukoliko postanete gradonačelnik?

ŠOBOT: Mislim da je generalno problem nedostatak kontinuiteta. Ja nisam neko ko će reći: “Sve što je bilo ranije, ne valja”. Tako su i Nadrealisti snimali emisije na tu temu. Neću eksplicitno tvrditi da nije urađeno ništa dobro. I nisam toliko negativan prema bilo kome da kažem da ne valja baš ništa.

Sigurno da određene stvari zamjeram, da bih neke stvari radio drugačije. Ono što je bitno na kraju svake utakmice jeste rezultat. Ne vidim da je riješena saobraćajna gužva u Banjaluci, ne vidim nijedan novi vrtić, nijednu novu školu, nije završen kolektor za otpadne vodu, nove deponije, reciklažu…

Sve ono što je započeto, a što narod prepozna kao dobar projekat, sigurno da ću podržati. Nemam tu namjeru da brišem neke stvari ili da ih gasim ako su bile dobre.

Banjaluka.net: Svi očekuju žestoku, prljavu kampanju, pogotovo u Banjaluci. Kakav će Vaš doprinos biti?

ŠOBOT: Neće sigurno biti prljav. Što se mene tiče, vremenom je politika postala dosta omraženo kod naroda. Negativno se percepira, sve se vidi kao lični interes. Duboko vjerujem da čovjek svojim ponašanjem i pristupom barem malo može pomjeriti stvari.

Banjaluka.net: Neki pristojni nisu dobro prolazili kod nas.

ŠOBOT: Ne znam kako su prolazili, to je stvar ličnog izbora. Zaista se neću spuštati na nivo vrijeđanja nekog… Uvijek ću ukazivati na pojave koje nisu dobre. Ali sve se može reći na neki normalan način. Ja sam to što jesam. Da sam svetac, nisam sigurno. Prosto dugo sam tu, dosta me ljudi zna. Znam i mnoge stvari, mogao bih se baviti njima. Ali mogu izabrati da se njima ne bavim.

Sigurno kad se pređe neka granica, čovjek mora da odgovori. Ali, stvar je ličnog izbora i izbjegavaću koliko god je moguće. Da li imam strah od toga? Vjerujte da nemam.  Gradu je potrebna pristojnost i nadam se da će to građani prepoznati. A da se radi o strahu ili neznanju bavljenja prljavom kampanjom, vjerujte da nije. Samo stvar ličnog izbora.