Glavni program Evropske unije za posmatranje Zemlje koji sprovodi merenje vremenskih i klimatskih uslova Kopernik (Copernicus Climate Change Service) objavio je danas da je septembar ove godine bio drugi najtopliji septembar ikada zabeležen na globalnom nivou sa prosečnim temperaturama od 16,27 stepeni (0,82 stepena iznad proseka iz perioda 1991-2020) i drugi uzastopni mesec sa globalnim temperaturama višim za 1,5 stepeni od predindustrijskog nivoa (1850-1900).

To je ujedno bio i treći najtopliji septembar u celoj Evropi sa prosekom od 16,26 stepeni koji je za 1,54 stepena iznad proseka za taj mjesec iz perioda 1991-2020, a ujedno je i najtopliji septembar koji je zabeležila Zapadna Evropa.

Prosečna temperatura površine mora bila je najviša ikada zabeležena za taj mesec – čak 21,05 stepena, usred jačanja El Ninjo uslova, dok je oko Antarktika, obim morskog leda dostigao svoj treći najniži godišnji zimski maksimum.

Kako se navodi u izveštaju, septembar je zadržao neuobičajeno tople i suve uslove karakteristične za leto, a rasprostranjena suša zadržala se u većem delu zapadne i centralne Evrope i delovima istočne Evrope, intenzivirajući se u nekoliko regiona.

Dugotrajni sušni uslovi su se odrazili i na izuzetno niske rečne vodostaje, koji su zabeleženi u delovima Rajne, Dunava, Visle i Garone-Dordonje, što je uzrokovalo poremećaje u plovidbi, vodosnabdevanju i poljoprivredi u nekoliko zemalja.

Padavine krajem mjeseca donele su određeno lokalno olakšanje, dok su vlažniji uslovi od proseka prevladavali u delovima severne i severoistočne Evrope i Turske.

U izveštaju se navodi i da se, posmatrajući dosadašnji period godine, 2026. trenutno rangira kao druga najtoplija godina u istoriji merenja na osnovu prosečne globalne temperature od januara do septembra, iza 2024. godine, a ispred 2023. i 2025. godine.

Ukoliko poslednja tri meseca 2026. budu topla kao u 2023., njen godišnji prosek bi bio blizak onome iz 2024., trenutno najtoplije godine u istoriji, zaključuje se u izveštaju.