Doručak je važan obrok koji može značajno uticati na vaš mozak i opšte zdravlje, ali postoje namirnice koje se apsolutno ne preporučuju za doručak.

Odabir prave hrane za doručak može poboljšati vašu koncentraciju, kreativnost i energiju ujutru. S druge strane, postoji nekoliko namirnica koje bi trebalo da izbjegavate jer mogu imati negativan uticaj na vaš mozak i opšte zdravlje.

Voćni smuti

Voćni smuti može biti odličan dodatak doručku jer sadrži obilje vitamina, minerala i vlakana. Međutim, važno je napomenuti da neki voćni smutiji mogu biti bogati šećerom ako se dodaju šećer, voćni sok ili sirup. Konkretno, smutiji napravljeni samo od voća, često od banana ili jogurta sa ukusom voća sadrže veliku količinu šećera. Takav smuti može da izazove porast energije sa naknadnim padom samo nekoliko sati kasnije – što rezultira umorom, anksioznošću i razdražljivošću.

Žitarice

Iako su žitarice popularan izbor za doručak i često se doživljavaju kao zdrava opcija, postoji nekoliko razloga zašto se neke vrste žitarica smatraju manje poželjnim za doručak. Mnoge komercijalne žitarice, posebno one namijenjene djeci, imaju visok sadržaj šećera. Previše šećera za doručak može izazvati nagli skok nivoa glukoze u krvi, što dovodi do brzog pada energije i osjećaja gladi. Takođe, većina komercijalnih žitarica nije bogata vlaknima, što je važno za regulisanje varenja i održavanje osećaja sitosti, a neke mogu da sadrže aditive, vještačke boje, ukuse i konzervanse koji nisu najbolji za vaše zdravlje.

Voćni jogurti

Jogurt sa ukusom voća je još jedan skriveni izvor šećera koji se maskira kao uravnotežen doručak. Važno je da provjerite oznake ishrane: 4 grama šećera je 1 kašičica, pa pazite da ne konzumirate 6 ili 8 kašičica šećera u vašem navodno zdravom jogurtu za doručak. Uvijek preporučujemo da radije jedete cijeli, nezaslađeni jogurt, dodate isjeckano voće po želji i prelijte ga sa malo meda i pospite cimetom.

Kafa

Previše kofeina može izazvati nervozu, anksioznost i poremetiti san. Takođe, kofein može dovesti do naglih skokova i padova energije.

Zasićene masti

Prekomjerni unos zasićenih masti, koje se nalaze u prženoj hrani, slanini i masnim sirevima, može povećati rizik od srčanih oboljenja i smanjiti dotok krvi u mozak.