Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, na čelu sa Elmedinom Konakovićem, srednjoročnim programom rada za period od 2026. do 2028. godine predvidjelo je da će Bosna i Hercegovina u 2028. godini potpisati Sporazum o pristupanju BiH Evropskoj uniji, što je, po mišljenju svih, nemoguća misija, posebno ako se uzme u obzir trenutna politička situacija u zemlji.

“To je preoptimistična vizija. U ovim političkim okolnostima u kojima se nalazimo ona zvuči pomalo iluzorno. Kamo sreće da tu ima nekih oslonaca i argumenata za tu tvrdnju, to bih volio i ja. To je nečiji neopravdan optimizam. Po naravi sam optimista, ali ne baš toliki. To su, izgleda, samo nečija očekivanja. Koliko su iskrena – ne znam, i ne mogu razumjeti šta je motiv za tako postavljen rok”, rekao je Zdenko Ćosić, predsjedavajući Zajedničke komisije za evropske integracije Parlamentarne skupštine BiH.

On kaže da bi dosta efikasnije bilo da se Ministarstvo spoljnih poslova, a i svi u BiH, malo više aktiviralo za rješavanje aktuelnih problema, naglašavajući da se ne “mogu problemi gomilati, a očekivanja da rastu”.

I u ostalim parlamentarnim komisijama u Bosni i Hercegovini tvrde da je rok koji je postavljen nerealan i da im nije jasno na čemu se temelji. Takođe, navode i da eventualno pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji ne zavisi samo od BiH, već i od same EU, pa i pojedinačnih zemalja, zbog čega je licitiranje datumima ulaska u neku ruku i neozbiljno.

“To nije zasnovano na realnim osnovama s obzirom na to da se postavlja i pitanje želje političkih aktera u BiH i Republici Srpskoj koliko su spremni da idu evropskim putem. Ti rokovi su više nego optimistični, nisu realni, i u praksi ih je nemoguće realizovati, posebno iz razloga što već imamo neke smjernice, preuzeli smo neke rokove, a politički akteri o njima ne mogu da se usaglase”, rekao je Slaviša Marković, predsjedavajući Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine Republike Srpske.

On navodi da se na primjeru 14 prioriteta koje je EU postavila pred BiH može vidjeti kako ide evropski put, naglašavajući da ih BiH nije realizovala te da imamo i evropske zakone koje treba usvojiti u Parlamentarnoj skupštini BiH i Narodnoj skupštini Republike Srpske, a da to ide jako sporo.

“Vjerovatno je cilj tako postavljenog roka da se pokaže optimizam, posebno prema članicama EU i da je opredjeljenje BiH Evropska unija, ali u praksi to ne ide baš tako”, ističe Marković.

Sagovornici “Nezavisnih” ističu i da Bosna i Hercegovina u ovom trenutku još nije dobila ni datum za početak pregovora, niti je ispunila pretpostavke da taj posao otpočne. Primjera radi, Hrvatska je pristupne pregovore otvorila 2005. godine, a članica EU je postala tek 2013.

“Treba biti realan sa datumima. Sad trenutno barem ono što se priča u parlamentarnim klupama i u Briselu jeste da do 2030. godine nije realno da BiH uđe u EU, moguće čak i cijeli zapadni Balkan i pored toga što su tu zemlje koje su znatno dalje otišle od BiH po pitanju EU puta, prije svega Albanija i Crna Gora. Nije mi jasan rok. Moguće je da je populizam, ali to više ne daje rezultate kod ovdašnje javnosti. Možda se tako moglo prije oko 10 ili 20 godina, ali mislim da više nema efekata populizma tako da ne razumijem otkud takvi rokovi, pogotovo što to zavisi od mnogo faktora”, rekao je Admir Čavalić, član Komisije za evropske integracije Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH.

Kada je riječ o programu rada do 2028. godine, Ministarstvo spoljnih poslova BiH planira u naredne tri godine potrošiti malo više od 264 miliona KM. Između ostalog, planirano je da se u Sjevernoj Makedoniji kupi, adaptira i opremi objekat, što će koštati 1,5 miliona KM, zatim da se rekonstruiše i opremi objekat za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva u Beču, a za šta je planiran 2,1 milion KM. Takođe, planovi Ministarstva spoljnih poslova BiH su i da se kupi objekat u Rimu i Vatikanu, za šta je potrebno pet miliona KM, a najskuplji projekat Ministarstva je kupovina, adaptacija i opremanje objekata za smještaj stalne misije BiH pri UN u Njujorku, za šta treba izdvojiti sedam miliona KM.