Bosna i Hercegovina je u periodu do 2024. godine uradila dobar posao na evropskom putu, ali je u posljednje dvije godine vidljiv zabrinjavajući zastoj reformi, poručila je visoka predstavnica Evropske unije za inostrane poslove i bezbjednosnu politiku i potpredsjednica Evropske komisije Kaja Kalas.

Ona je upozorila da domaće vlasti moraju hitno da isporuče rezultate jer zemlja, osim vremena, zbog političkih zastoja već gubi i ogroman novac iz evropskih fondova.

Milionski gubici zbog neusvajanja Plana rasta

Govoreći o činjenici da je BiH dobila zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora, ali da proces koče političke blokade, Kalasova je precizirala kolika je finansijska šteta trenutnog zastoja.

— Evropska unija je tu za vas, ali i vaši političari, vaša vlada, moraju isporučiti rezultate. Uzmimo za primjer ratifikaciju Plana rasta. To je plan koji je namijenjen ljudima u Bosni i Hercegovini. Već je izgubljeno 108 miliona evra, a sada postoji rizik da izgubite 373 miliona evra — kazala je Kalasova u intervjuu za Fenu.

 

Ona je naglasila da taj novac može biti uložen u poboljšanje infrastrukture i kvalitetniji život, te da su reforme prvenstveno potrebne samim građanima i prosperitetu zemlje.

— BiH je zaista uradila dobar posao u periodu koji je vodio do 2024, isporučujući reforme. U posljednje dvije godine vidimo zastoj reformi, zbog čega smo veoma zabrinuti i zato sam ovdje već treći put. I drugi evropski predstavnici pitaju se šta još možemo učiniti da vam pomognemo da isporučite te reforme — istakla je ona.

Proširenje kao geopolitička potreba i bezbjednosni štit

Na pitanje da li je proširenje prema Zapadnom Balkanu danas pitanje kredibiliteta ili bezbjednosti za Brisel, visoka predstavnica je odgovorila da je riječ o čistoj geopolitici i da EU ne smije ostaviti ovaj region po strani.

— Geopolitička situacija je takva da, ako pogledate kartu, Evropa je zapravo veoma mali kontinent. Imamo mnogo nacija, mnogo različitih kultura i jezika, ali svi smo veoma mali. Da bismo se suprotstavili svim tim protivnicima izvana, moramo raditi zajedno. Jasno je da je i u našem interesu da se zemlje Zapadnog Balkana pridruže Evropskoj uniji — jasna je Kalasova.

Ona je dodala da proces donosi mir i stabilnost, što se već pokazalo na primjeru država koje su nekada ratovale, a danas u Uniji rade ruku pod ruku.

Unutrašnje tržište i reforma institucija

Komentarišući prijedloge Francuske i Njemačke o postepenom uključivanju zemalja kandidatkinja u određene politike i jedinstveno tržište, Kalasova navodi da takve ideje nastaju jer proces traje predugo, ali da prečica nema.

— Svi žele pristup unutrašnjem tržištu. Istovremeno želimo vidjeti da te zemlje isporučuju ono što nazivamo osnovama – fundamentalne slobode, slobodu medija, slobodu okupljanja i principe vladavine prava. Pristup unutrašnjem tržištu i reforme moraju ići ruku pod ruku — izjavila je ona.

Na kraju, osvrćući se na kapacitet same Evropske unije da primi nove članice, naglasila je da manje države ne predstavljaju teret.

— Ako uzmemo za primjer Crnu Goru ili Albaniju, to su veoma male zemlje i apsorpcioni kapacitet Evropske unije to može prihvatiti. Ili ako uzmemo Bosnu i Hercegovinu, ni vi niste velika zemlja.

Mislim da sve te zemlje moramo posmatrati pojedinačno i vidjeti kako možemo napredovati — zaključila je Kalasova, uz napomenu da će sa većim brojem članica i sama EU morati da ima efikasnije procese odlučivanja.