Naravno da auto uvijek mora da bude ispravan, pošto kvar u petak u poslijepodnevnom špicu može da bude stresniji nego kvar u nekoj nedođiji, pišu polovni automobili.

Međutim, kada ste u inostranstvu, sa kompletnom porodicom, naročito sa manjom djecom, stres može da dostigne opasan nivo.

Stoga se definitivno više isplati da preventivno potrošite nešto novca i vremena prije odlaska na duži put, nego da u inostranstvu plaćate šlep službu, tražite servis, tražite hotel, možda i „rent a car“ i to na više dana (dok ne stignu delovi u servis)…

Mnoge stvari možete sami da proverite, za neke bi bolje bilo da odete u proveren servis, dok neke definitivno morate da prepustite profesionalcima.

1) Najmanje 2 nedjelje prije odlaska na put počnite da provjeravate auto. Iznenadićete se koliko vremena može da bude potrebno za sređivanje nekog banalnog problema, naročito kada ste već generalno u gužvi zbog priprema za odlazak na odmor.

2) Provjerite pritisak u gumama. Pritisak je izuzetno važan, iako mnogi vozači to suviše olako shvataju. Ako gume nisu dovoljno naduvane, auto će da troši više goriva. I same gume će brže da se troše. Takođe, gazeća površina možda neće jednako da se troši, unutrašnja struktura gume će da trpi veći stres i da kasnije bude podložnija oštećenjima, veća je mogućnost da se ošteti i guma i felna prilikom naletanja na neku prepreku ili prilikom penjanja uz ivičnjak…

Jednostavno, nedovoljno naduvana guma donosi toliko negativnih stvari i po pitanju same gume i po pitanju vožnje i po pitanju bezbjednosti, da je suludo da kao vozač ne obezbjedite odgovarajući pritisak u gumama, pri čemu to možete da uradite potpuno besplatno!

Nažalost, neki vozači uopšte ne znaju na kojem pritisku treba da budu gume njihovog auta, već se drže nekih uopštenih vrijednosti ili onoga što su čuli od poznanika, pa jednom ili dva puta godišnje stanu na pumpu i “doduvaju” ih do 2.0 ili 2.2 bara.

Stoga obavezno provjerite uputstvo proizvođača ili naljepnicu na autu na kojoj piše preporučeni pritisak u različitim situacijama – kada je auto opterećen i koliko.

Razni bezbjednosni sistemi su kalibrisani prema dimenzijama pneumatika. Ukoliko postoji veća razlika između pritiska u gumama, to može da zavara neke od sistema kao što su sistem za kontrolu proklizavanja pogonskih točkova, ESP ili ABS, pošto oni između ostalih podataka koriste i podatke koje šalju senzori ABS-a (oni mere brzinu okretanja točkova).

Stoga neki od ovih sistema mogu da se nepotrebno aktiviraju ili neadekvatno reaguju u slučaju potrebe.

3) Ne zaboravite rezervni točak. Ukoliko imate auto „na plin“, pa je dodatni rezervoar ugrađen na mjesto rezervnog točka, ne zaboravite da ponesete rezervni točak ukoliko inače nemate naviku da ga držite u prtljažniku.

4) Provjerite pritisak u rezervnom točku. Pošto je rezervni točak obično „skriven“ ispod poda prtljažnika, mnogi vozači prosto zaborave na njega. Tek kada dođe do probušene gume i mijenjanja točka, shvate da je tokom godina guma na rezervnom točku izgubila mnogo vazduha. Ukoliko imate tzv. „ćopavac“, odnosno rezervni točak manjih dimenzija, provjerite koji je pritisak propisan za njega.

5) Provjerite kada je proizvedena guma na rezervnom točku. Kod starijih polovnjaka guma na rezervnom točku, bez obzira da li je riječ o „ćopavcu“ ili točku punih dimenzija, može da bude stara 20-ak godina, što definitivno nije prihvatljivo.

6) Proverite rok trajanja seta za krpljenje guma. Naravno, ukoliko uopšte nemate rezervni točak, već set za krpljenje guma, provjerite da li mu je istekao rok trajanja.

7) Naučite kako se koristi set za krpljenje gume. Na vreme detaljno pročitajte uputstvo za korišćenje ovog seta, pošto pogrešnom upotrebom možete uludo da ga potrošite i da ostanete pored puta ili na putu bez drugog rešenja osim da čekate pomoć.

8) Provjerite sami gume, vešanje i kočnice. Najosnovniju provjeru možete da obavite sami. Na prvom mjestu, provjerite gume vizuelno – potražite bilo kakva oštećenja, ispupčenja i slično.

Bilo bi idealno ukoliko možete da nađete neki put sa što slabijim saobraćajem i sa ograničenjem do 80 km/h. Vozite brzinom od 80 km/h i sasvim blago pritisnite papučicu kočnice – osluškujte i pokušajte da osjetite bilo kakve zvukove ili vibracije. Ukoliko čujete ili osjetite nešto što ne bi trebalo, to je razlog za brigu i za posjetu servisu.

Naravno, ovu vrstu testiranja obavite i sa oštrijim pritiskanjem kočnice, i pri nižim brzinama, kako biste u servisu mogli detaljnije da objasnite simptome. Razne vibracije, trešenje, lupkanje i slično – mogu da ukazuju na čitav niz problema sa gumama, felnama, oslanjanjem i kočnicama.

Upravo zbog toga što je često veoma teško da se nađe uzrok bolje je da se što ranije počne sa provjerom i sa rješavanjem problema.

9) Brisači. Pri visokim brzinama na šoferku se lijepi velika količina insekata. Zato je veoma korisno da imamo dobre brisače, a neće biti na odmet ni da ubacimo rezervne. Naravno, šoferku treba čistiti od ostataka insekata kad god je moguće i što je detaljnije moguće, pošto kada se osuše i zapeku, ne samo što je teže da se uklone, nego i oštećuju metlice brisača.

10) Ponesite rezervnu tečnost za brisače. Tečnost za brisače može veoma brzo da se potroši ukoliko tokom vožnje budete često uklanjali insekte, tako da je dobra ideja da ponesete rezervu.

11) Mali servis – zamijenite ulje ranije nego što ste planirali. Ukoliko vam je do malog servisa ostalo npr. 3.000-4.000 km, definitivno se isplati da uradite mali servis prije puta na more. Ovaj “preuranjeni” servis obezbjediće vašem autu novo motorno ulje u veoma teškim uslovima koji ga očekuju, a vama realno neće naneti veliku finansijsku “štetu”.

12) Ponesite rezervno motorno ulje. Danas nije neobično da i noviji automobili troše zaista mnogo ulja – neki i više od pola litra na 1.000 kilometara, tako da je veoma dobra ideja da ponesete rezervnih litar ili dva ulja. Takođe redovno tokom samog putovanja provjeravajte nivo ulja.

13) Farovi, pozicije, migavci, stop svjetla. Jasno je da sva ova svjetla treba u svakom trenutku da rade, ali mnogi vozači se iznenade tek na tehničkom pregledu kada saznaju da im ne radi npr. neki migavac, pozicija ili stop svetlo.

14) Antifriz (rashladna tečnost) – provjerite nivo antifriza. Dobra ideja je da počnete ranije da pratite nivo antifriza, mada bi svaki vozač to trebalo redovno da radi redovno bez obzira da li ide na duži put ili ne. Tako ćete na vrijeme uočiti i najmanji problem koji tokom dužeg puta može da se zakomplikuje.

15) Centriranje trapa. Reglaža (centriranje) može da bude veoma dobra investicija pred duži put sa visokim brzinama pošto će sačuvati gume od pretjeranog i nepravilnog habanja, a i sama vožnja će biti sigurnija i prijatnija.

16) Voskiranje automobila. Iako voskiranje na prvi pogled može da deluje kao čisto estetski potez, ono u stvari ima i veliku zaštitnu ulogu. Možda ćete na moru da parkirate auto ispod drveta sa kojeg kaplju razni sokovi ili na kojem vrijeme provode „nekulturne“ ptice, a visoke temperature i direktno sunce mogu to što padne sa drveta da pretvore u tvrdokorne naslage od kojih će u najboljem slučaju ostati fleke (nakon mukotrpnog skidanja).

17) Uzmite „pomoć na putu“. Brojne organizacije i osiguravajuće kuće nude osiguranje u slučaju kvara ili udesa u inostranstvu, tako da imate širok izbor da nađete ono što vam odgovara. U svakom slučaju, bolje je imati bilo kakav paket pomoći na putu nego nikakav. Naravno, naglašavamo da treba detaljno pročitati koji su uslovi, šta je pokriveno i u kojim situacijama.

18) Sredite klimu prije nego što počnu gužve. Ne čekajte da počnu paklene vrućine ili još gore, ne čekajte nekoliko dana pred odlazak u Grčku da biste pozvali servis za klime. Kako kažu u brojnim servisima, ista priča se ponavlja svake godine…