Hidrogeološka ispitivanja, koja su rađena u ranijem periodu, pokazuju da se ispod Banjaluke, na dubini od 2000-3000 metara nalazi jezero vrele vode, sa temperaturom od oko 100°C, rekao je lani za RTRS profesor banjalučkog Mašinskog fakulteta Petar Gvero.

Odgovarajući na pitanje da li se razmatra mogućnost da Banjaluka za potrebe grijanja, koristi ove resurse, Gvero je rekao da je prije destak godina jedna strana kompanija dobila istražnu koncesiju i došla do faze kada je trebalo da počne probnu bušotinu, ali da radovi nisu nastavljeni zbog nekih, kako je rekao, birokratskih problema.

Gvero je ocijenio da je trenutna energetska kriza i porast cijena energenata momenat da se o ovom resursu počne razgovarati.

Mašinski fakultet u Banjaluci uspostavio je saradnju sa Univerzitetom u Rejkjaviku sa Islanda, koji je zemlja sa značajnim geotermalnim kapacitetom i iskustvom u korišćenju ove vrste energije.

Profesor sa Univerziteta u Rejkjaviku, Einer Jon Asbjonrson rekao je da je razgovarao sa predstavnicima Banjaluke i Laktaša o mogućnostima korišćenja geotermalne energije.

Geotermalna energija je jedan od najčistijih izvora energije, u pogledu uticaja na životnu sredinu.

Prema dosadašnjim istraživanjima, ustanovljeno je da se oko 25% teritorije BiH smatra potencijalnim geotermalnim resursom, od čega najviše pažnje privlače hidrotermalni sistemi.

Međutim, upotreba geotermalne energije je prilično ograničena. Prema istraživanjima nalazi se 26 lokacija u FBiH i 16 u RS koje mogu biti iskorišćene u svrhe geotermalne energije, a među njima je i prostor ispod teritorije Banjaluke.

Energetski potencijal geotermalnih voda u RS je procijenjen na 1260 RJ. Prisustvo geotermalnih voda najveće je na prostoru Posavine, Semberije, Banjalučke kotline i Lijevče polja. Najveći potencijal za upotrebu ovog izvora energije jeste u akvakulturi, agrokulturi i grijanju naselja.