Puna usta Evropske unije, a Evropske unije ni na vidiku. Otkako je BiH, nekako, dobila status pregovarača u martu, u martu je i ostala. A oktobar, samo što nije. I to, onaj, izborni, od koga, prečeg, nema. U izbornim godinama, kakva je i ova, put do fotelje (p)ostane mnogo važniji od onog evropskog.

I svi su izgledi da se BiH smiješi negativan izvještaj Evropske komisije. Jer, osim što nema rada, više nema ni priče.

Od decembra prošle, pa sve do marta ove godine, vidjeli su se neki pomaci ka evropskim intregacijama. Povuci-potegni i iščupaše domaći političari priliku da se pohvale zelenim svjetlom. Otvoreni su pregovori, ali u vazduhu su ostala pitanja, koja su, s njima, stigla u paketu.

Od zakona o sudovima, sjedišta apelacionog odjeljenja Suda BiH, zakona o Ustavnom sudu.

-Ne možemo se pohvaliti da smo napravili određene pomake nakon dobijanja statusa pregovarača u martu, prije svega, zato što je ovo izborna godina i što su sve tematike otišle u izborne retorike. Oni uslovi, koji je Evropska komisija zadala u martu, apsolutno nisu ispunjeni. Došli smo u situaciju da nismo usvojili program reformi, što blokira plan rasta Evropske unije za BiH. Nažalost, nije bilo kompromisa da se postigne finalni dokument, koji bi se poslao u Brisel – kaže generalni sekretar Evropskog pokreta u Bosni i Hercegovini Haris Plakalo.

Sumnja da će se to desiti i u narednom periodu, iz razloga što je sve, kako kaže, fokusirano na održavanje lokalnih izbora.

-Evropske integracije uvijek idu u začelje kada su izborne godine u BiH. Ono čemu se možemo nadati, jeste da će prevladati trezvenost, ozbiljnost, da će BiH poslati svoj program reformi, jer smo mi jedina zemlja Zapadnog Balkana, koja nije dostavila taj dokument. Sami sebi blokiramo korištenje sredstava. Postoji mogućnost da izgubimo oko 2 milijarde KM, što bi bilo pogubno i porazno, s obzirom na to da je Plan rasta namijenjen za jačanje tržišta, infrastrukture, vladavine prava, demokratizaciju institucija,… svega onoga što, ne samo BiH, već i zemlje Zapadnog Balkana, imaju kao određenu anomaliju u svom društvenom sistemu – ističe Plakalo.

Evropska komisija, podsjeća, bazira izvještaj na temelju onoga što je usvojeno, a uzimajući u obzir sve zakone koji nisu implementirani, a trebali su biti, smatra da  se ne trebamo nadati pozitivnom izvještaju evropske komisije.

-Nije se napravilo nikakvih pomaka, nisu usvojeni ključni zakoni – od donošenja odluke o sjedištu Apelacionog suda,  usvajanja novog zakona o VSTS, zakona o sudovima, o elektronskom potpisu – sve su to neke stavke koje su na stolu i od marta  – kaže on.

Evropske integracije su, kaže, taoci politika.

-Mi imamo izbore svake dvije godine, tako da, ni jednom trenutku, izborna kampanja ne prestaje, ona se samo nadovezuje na nove izbore, sada su lokalni, za dvije godine će biti opšti, tako da ćemo ponovo, za godinu dana, ući u  izbornu godinu. Gubimo zbog izbora mnogo na evropskom putu. Teme, koje su, ovaj put, lokalne, nisu toliko povezane sa evropskim integracijama, međutim, već sada možemo reći da se politike, koje se tiču državnih instanci, koriste u lokalne, predizborne svrhe, a zapravo bi trebale u fokusu da budu lokalne teme, ono što će građanima pružiti bolji život u njihovim lokalnim zajednicama. Nažalost, sve se izmiješalo, ne vidim mogućnost da napredujemo u izbornim godinama, tako da konstantno gubimo na putu ka EU – zaključio je Plakalo.

Da su svi kapaciteti i resursi domaćih političara, u ovom trenutku, usmjereni na predizbornu kampanju, smatra i politički analitičar Velizar Antić. Ipak, postavlja pitanje da li su lokalni izbori pravi razlog stagnacije ka evropskom putu.

-I pored predizborne kampanje, mislim da naši političari u suštini ne žele da usvajaju zakone koji bi nas približavali EU. Njima ne odgovara uređeno društvo i jasna pravila igre. Naši političari se odlično snalaze u trenutnom sistemu, gdje su oni u centru pažnje. Njihovo interesovanje za EU poraste samo u onom trenutku kada se približe rokovi za ispunjavanje nekih uslova koje nam postavljaju iz EU – tvrdi on.