Čak 90 posto građana u BiH podržava uvođenje obaveznog vojnog roka u BiH, pokazalo je istraživanje Centar za sigurnosne studije provedeno u periodu od 31. januara do 8. februara.

Posredstvom online anketnog upitnika, ispitivanje je obuhvatilo uzorak od 361 ispitanika. U pogledu demografske strukture, 84 posto ispitanika su muškarci, a ispitivanje je gotovo podjednako obuhvatilo ispitanike starosne dobi od 18 do 35 godina te 36 i više godina.

Nalazi istraživanja pokazuju da je 90 posto ispitanika za uvođenje obaveznog vojnog roka u BiH.

Kao najučestaliji afirmativni razlog, navodi se da je vojni rok odličan alat za sticanje discipline i radnih navika, kako smatra 45 posto ispitanih.

Potom, sa 26 odsto, slijede stavovi da bi bilo dobro da svaka mlada osoba bude spremna na sve, ako se država suoči s bilo kakvim sukobom.

– Vojska nije tu samo da ratuje, već i da pomaže civilnim strukturama u slučaju vanrednih situacija – navelo je 23 odsto ispitanika.

Ostali stavovi uglavnom korespondiraju prethodno navedenim te se, između ostalog, navodi da bi vojni rok mogao ojačati nacionalni identitet i socijalnu integraciju osoba iz različitih slojeva društva.

Oni ispitanici, koji su izričito protiv uvođenja obaveznog vojnog roka, a ima ih oko 10 odsto, smatraju da bi služenje trebalo biti slobodan izbor, kako navodi 27 posto ispitanih, te da mladima treba adekvatno obrazovanje, radna mjesta i stimulativna plata, a ne oružje, što je stav 24 anketiranih, koji su protiv vojnog roka.

Petina njih smatra da iskustva iz prethodnog rata pružaju uvid kako država tretira demobilisane borce i ratne vojne invalide.

Ujedno, bilo je ispitanika koji su problematizirali pitanja finansiranja obaveznog vojnog roka.

– Istraživanje pruža vrijedan inicijalni trend razmišljanja naših građana i građanki o pitanju koje se trenutno nalazi u fokusu interesovanja mnogih evropskih i regionalnih zemalja. Podatak da je 90 posto ispitanika za uvođenje obaveznog vojnog roka trebao bi potaknuti ozbiljniju raspravu unutar profesionalne zajednice i nadležnih institucija o iskazanim stavovima javnog mnijenja – poručuju iz CSS, prenosi Klix.

Podsjećaju da ne treba zanemariti ni činjenicu da, skoro 20 godina od donošenja Zakona o odbrani BiH, nije ispunjena zakonska obaveza o formiranju rezervnog sastava Oružanih snaga BiH, koji bi trebao biti veličine oko 100.000 rezervista.