Ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Željko Budimir poručio je da Dejtonski sporazum za Republiku Srpsku predstavlja važnu stvar jer je ključni dokument za političko uređenje i pravno-politički poredak BiH.

Budimir je rekao da za drugu stranu ovaj sporazum i dalje predstavlja prelaznu fazu koju ona treba da definiše, kroz asistenciju međunarodnog faktora u BiH, tvrdeći da je taj dokument zastario i da treba praviti novu vrstu odnosa u kojima oni treba da budu glavni.

– Zato je svaka priča o građanskoj BiH ustvari unitaristička priča o bošnjačkoj i islamskoj BiH – ocijenio je Budimir.

On je napomenuo da je Dejtonski sporazum označio završetak krvavog građanskog rata, da je riječ o međunarodnom ugovoru koji je priznat od svih velikih sila tog vremena, a kojim je Republika Srpska potvrđena kao dio BiH sa posebnim statusom.

– Ono što se poslije toga desilo u BiH upravo je ta priča o konstruktu BiH kao nekog društva koje treba da zanemari nacionalne, etničke, konfesionalne i ostale razlike i da se napravi kroz neki koncept, koji su Amerikanci nazvali `stejt bilding`, neka vještačka politička zajednica u BiH – rekao je Budimir.

Upravo zbog toga, ukazuje Budimir, postoji ideologija unitarizacije i bilo je određenih prenošenja nadležnosti isključivo od Republike Srpske.

– Danas je Dejtonski sporazum nešto o čemu se priča kroz duh, kroz tumačenja, kroz institucije kojih nema u Dejtonskom sporazumu a koje ga tumače, kroz Ustavni sud BiH koji je dejtonska kategorija, a koji je najzaslužniji da zadnjih godina imamo kršenje tog aneksa (četiri) Dejtonskog sporazuma koji je Ustav – konstatovao je Budimir.

On je naglasio da Dejtonski mirovni sporazum predviđa strane sudije u Ustavnom sudu BiH kao određenu prelaznu fazu u postratnom periodu dok se ne konsoliduje i ne postigne konsenzus o funkcionisanju ovog suda.

– Strane sudije su i danas glavni akteri jer je Ustavni sud i politička institucija zato što je Ustav najviši pravni i politički akt –  istakao je Budimir.

Punih 28 godina navršiće se 21. novembra od parafiranja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i njegovih 12 aneksa, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak.

Ovim sporazumom stvorena je državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa.

Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Јelisejskoj palati u Parizu.