Prelazak na trezor donio je finansijsku stabilnost domovima zdravlja u kojima ističu da zahvaljujući tom modelu poslovanja mnogo bolje planiraju prihode i rashode.

U trezorski sistem do sada su uvedene 22 javne zdravstvene ustanove, od toga četiri republičke zdravstvene ustanove: Zavod za stomatologiju, Zavod za sudsku medicinu, Zavod za transfuzijsku medicinu i Zavod za forenzičku psihijatriju Sokolac te 18 ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite, odnosno domova zdravlja.

Odlukom Vlade RS iz marta ove godine i preostali domovi zdravlja trebalo bi da najkasnije od 1. januara iduće godine pređu na trezor.

Pionir u ovom procesu bio je Dom zdravlja Čelinac, a direktor te zdravstvene ustanove Draško Kuprešak rekao je za “Glas Srpske” da su još 2018. godine prešli na trezor.

– Sve to je prošlo veoma uspješno. U suštini, trezorski model poslovanja donosi finansijsku disciplinu, bolje planiranje i prihoda i rashoda, trošite onoliko koliko imate. Dobro je jer na taj način lokalni budžet stoji iza budžeta javnih ustanova – rekao je Kuprešak.

Pojasnio je da kontrola nad troškovima nije isključivo na upravnom odboru već i na lokalnom parlamentu.

– Bili smo prvi tako da su sve aktivnosti u vezi sa prelaskom na trezor za nas bile nepoznanica, pravilnici, odluke, operativne stvari, ali smo u saradnji sa opštinom sve uspješno prevazišli – istakao je Kuprešak.

Pozitivna iskustva imaju i u Domu zdravlja Bratunac, a direktorica te zdravstvene ustanove Ljiljana Ivančić rekla je da je odluka da se pređe na trezor bila i te kako dobar potez.

– Sada lokalna zajednica kao osnivač doma zdravlja ima kompletan uvid u poslovanje i može blagovremeno da reaguje kada je to potrebno – rekla je Ivančićeva dodajući da je najveći izazov bio pred računovođama.

Predsjednik Aktiva direktora domova zdravlja u Srpskoj Vladimir Marković rekao je da se, od onih koji su prešli na trezor, niko do sada nije požalio da ima bilo kakav problem.

– Prema riječima kolega, svi su zadovoljni i sam taj proces prelaska prošao je na jedan elegantan način pri čemu su lokalne samouprave prihvatile domove zdravlja kao svoje organizacione jedinice – rekao je Marković koji je i direktor Doma zdravlja u Doboju, pred kojim je tek ulazak u ovaj sistem.

Istakao je da su očekivanja rukovodilaca ustanova koje tek treba da uđu u proces prelaska na trezor da ih lokalne zajednice uvrste u svoje budžete u značajnijem obimu te da preuzmu jedan dio odgovornosti kada je riječ o finansiranju.

– Treba da se prilagodimo i ispunimo sve korake koje trezor nosi. Između ostalog svi mi smo do sada na jedan način pravili budžet i bili vezani za gradske odnosno opštinske uprave grantovima, a sada idemo u budžet i moramo da prilagodimo svoje rashode gradskom budžetu – rekao je Marković.

Za prelazak na novi model poslovanja spremaju se i u Gradišci.

– Sve što smo bili dužni prema odluci Vlade da ispunimo smo i učinili. Između ostalog, neophodna su bila finansijska poravnanja sa Fondom zdravstvenog osiguranja, te ministarstvima zdravlja i finansija. Po hodogramu aktivnosti moraju se izmiriti svi dugovi kako bismo od 1. januara i mi prešli na trezor – rekla je direktorica gradiškog Doma zdravlja Slađana Tepavac.

Savez opština i gradova RS organizuje danas u Bijeljini konferenciju o procesu prelaska domova zdravlja na trezorski sistem poslovanja jedinca lokalne samouprave.

Vladimir Marković je rekao da domovi zdravlja moraju da povedu računa da efikasnije troše resurse te budu odgovorni.

Dodao je da lokalne uprave zahvaljujući trezoru imaju više uvida na koji način se troše sredstva, da li ima nekog rasipanja, pa ukoliko zatreba mogu i pozvati na odgovornost direktore domova zdravlja.