Sudeći po mišljenju vlasti u Republici Srpskoj, ekonomski i privredno smo višestruko jači i od susjedne Srbije, jer ukoliko Vlada RS odluči da posluša ideju Milorada Dodika, predsjednika Srpske, i da od 1. januara 2024. godine minimalac bude 1.050 KM, to će biti gotovo za 300 KM više nego što će biti najniža zagarantovana zarada u susjednoj Srbiji, gdje je odlučeno da iznosi oko 780 KM.

Podsjećamo, Vlada Srbije je sredinom septembra usvojila Odluku o visini minimalne zarade za 2024. godinu, i ona je 47.154 dinara, odnosno oko 780 KM, što je povećanje od oko 80 maraka, jer je trenutni minimalac 42.000 dinara (oko 700 KM).

I dok Srbija, koja je i po broju stanovnika i po ekonomskoj strukturi neuporedivo jača od Republike Srpske, diže minimalac za nekoliko desetina maraka, u Banjaluci se razmatra povećanje od 50 odsto, što je, kako kažu privrednici i struka, odokativna politička odluka, koja nema veze ni s privrednom ni s ekonomskom realnošću.

Minimalac bi, po nekom pravilu, trebalo da bude posljedica jačine ekonomije i države. Samim tim, koliko je ekonomija jaka, diktiraće i zaradu, a ekonomske mogućnosti privrede u Srpskoj, smatra struka, nemaju snagu da bi se realizovao minimalac od 1.050 KM.

O ovoj temi nedavno je govorio i Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, naglasivši da će za četiri godine prosječna plata u Srbiji biti 1.400 evra, a po pitanju minimalne zarade, naglasio je da oni imaju problem s privrednicima, a ne sa strancima.

“Vodimo računa kako raste minimalna zarada. To neki mali mogu da se igraju s time, ali posle plate visoku cenu. Mi nećemo na političkoj ravni da povećavamo prihode. To je nemoguće, mora biti zasnovano na ekonomskim parametrima”, rekao je Vučić.

A Srpska radi potpuno suprotno, poručuje ekonomista Milenko Stanić.

“Očigledno je da kod nas u tim izbornim godinama i vanrednim okolnostima kada političari nemaju mogućnosti da pokažu svoje rezultate pokušavaju nešto postići nerealnim procjenama. Ovdje je u pitanju potpuno nerealna procjena mogućnosti naše privrede da isfinansira minimalnu cijenu rada iznad 1.000 KM. Dodikovom prijedlogu nije prethodila nijedna ozbiljna ekonomska analiza. Dakle, takvih analiza nije dolazilo ni od sindikata, nije ih bilo ni u Vladi, niti u angažovanju instituta i to je odokativan prijedlog koji ne slijedi nikako mogućnosti privrede”, rekao je Stanić.

On za “Nezavisne novine” podsjeća da  minimalna cijena rada i svaki rast plate mora da se utemelji na rastu proizvodnje i prihoda za preduzeća.

“Druga varijanta je da država smanjenjem opterećenja privrede, prije svega smanjenjem opterećenja rada, i to smanjenjem poreza i doprinosa, stvori uslove za administrativno povećanje plate”, naglašava Stanić.

Upoređujući dešavanja u Srbiji i Republici Srpskoj, on navodi kako je očigledno da se u Srbiji nadležni ponašaju odgovornije.

“Oni, za razliku od nas, imaju mnogo niže plate u javnom sektoru, a plate su višestruko veće u realnom sektoru i zato je njihova ekonomija utemeljena na mnogo boljim osnovama. Na primjer, učešće države u BDP-u u Srbiji je sedam-osam odsto zadnjih nekoliko godina, a kod nas u Republici Srpskoj je učešće plata javnog sektora, odnosno državne administracije između 20 i 22 odsto. To stvara mogućnosti da država pokupi prvo kreditna sredstva od banaka, da istisne privredu, da smanji investicije, a čim nema investicija, nema ni boljeg života”, poručio je Stanić.

I privrednici se čvrsto drže mišljenja da je povećanje minimalca za 350 KM striktno politička i potpuno nerealna odluka.

“Ne može se donositi politička odluka samo zato što bi neko želio da bude tako, a ne ulazeći u analizu da li to ima posljedice po privredu i lutati od toga da se udovolji sindikatu, a da se ne gleda na privredu, ili obrnuto. Treba raditi da se stvore uslovi da privreda može dobro da radi, a onda će same po sebi plate doći kao plod konkurencije i nedostatka radne snage i potrebe za radnom snagu”, kazao je za “Nezavisne” Nemanja Vasić, vlasnik Mesne industrije “Trivas” iz Prnjavora.

Ponavlja stav da će ovo dovesti do gašenja nekih manjih firmi koje muku muče sa konkurencijom firmi iz okruženja, jer se ne bi mogle nositi s njima u poslu.

“Ukoliko bi se popravila finansijska disciplina, a kao plod toga došlo do smanjenja doprinosa, onda bi i taj minimalac mogao da bude veći. Ja ne govorim to sa stanovišta moje firme. Ja u ovom momentu ispunjavam i ovaj neki novi uslov, ali ne mogu govoriti o nekom ekonomskom parametru samo sa stanovišta moje firme, već gledam ukupne probleme branši i firmi u cjelini i svakako to još uvijek nije cifra koju bi mnogi privrednici mogli podnijeti”, istakao je Vasić.