Oprečna su mišljenja kada je u pitanju crveno mesto. Dok se zagriženi mesožderi ne odriču govedine, jagnjetine i svinjetine i tvrde da im je potrebna za snagu i normalno funckionisanje, drugi ovu vrstu mesa ne bi pomislili ni da omirišu jer im je rečeno da može negativno da utiče na njihovo zdravlje.

Ali čak i ako crveno meso nudi neke prednosti, kao što su velike količine proteina i raznih hranljivih materija, da li je vrijedno jesti ga svaki dan? Ili možda imaju više negativnih efekata zbog kojih bi trebalo da budete na oprezu?

Prema savjetima Svjetskog fonda za istraživanje raka, ne bi trebalo da jedemo više od tri porcije crvenog mesa nedeljno, a je ukupno oko 350 do 500 grama kada je termički obrađeno. U slučaju da unosite veću količinu, trebalo bi da znate kakve nepoželjne efekte to može imati na vaš organizam.

1. Srce prvo na udaru

Najopasniji neželjeni efekat prevelike konzumacije crvenog mesta dešava se srcu.

„Ishrane bogate crvenim i prerađenim mesom povezane su sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja”, kaže nutricionistkinja dr Lisa Jang.

Nedavno sprovedena studija pokazala je da je konzumiranje oko 1,1 porcija crvenog mesa na dnevnom nivou povećava rizik od pojave aterosklerotičnih kadriovaskulatnih bolesti za 22%.

2. Povećana konzumacija zasićenih masti

Zasićene masti se nalaze u većini životinjskih proizvoda, uključujući i crveno meso.

„Većina crvenog mesa sadrži velike količine zasićenih masti. Na primjer, komad bifteka od 85 grama sadrži otprilike osam grama zasićenih masti što je oko 40% preporučenog dnevnog unosa. Unos zasićenih masti povećava količinu LDL holesterola u tijelu što je povezano sa povećanim rizikom od pojave srčanih oboljenja”, objašnjava dr Sidni Grin.

Osim toga visoki nivoi zasićenih masti mogu doprinijeti pojavi ateroskleroze, odnosno nakupljanju naslaga holesterola na zidovima arterija koje ometaju protok krvi.

3. Povećan unos kalorija

Osim činjenice da zasićene masti mogu ozbiljno da utiču na naše zdravlje jer utiču na nivo holesterola, one takođe mogu doprinijeti većem unosu kalorija, što dovodi do povećanja tjelesne težine. Jedan odrezak od 230 grama ima 614 kalorija sa ukupnim brojem masti od 46 grama — što čini 66% dnevne vrijednosti na osnovu ishrane od 2.000 kalorija.

„Ishrane bogate životinjskim proizvodima, posebno crvenim mesom, mogu doprinijeti povećanju incidencije gojaznosti, a gojaznost sama po sebi je faktor rizika za pojavu kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i raka”, objašnjava dr Jang.

4. Štetno i za crijeva

Osim na srce, zasićene masti u crvijenom mesu mogu negativno da utiču i na mikrobiom crijeva – zajednicu mikroorganizama koji žive u crijevima i utiču na imunitet, kogniciju, varenje i još mnogo toga.

„Osim što zasićenih masti povećavaju rizik od srčanih bolesti, nova istraživanja ispituju uticaj crvenog mesa na bakterije u crijevima. Tokom varenja i apsorpcije, crevni mikrobi proizvode metabolit koji je povezan sa pojavom srčanih oboljenja”, objašnjava dr Grin.

5. Podstiče upalne procese

„Iako je teško utvrditi tačne razloge, unos crvenog mesa je takođe povezan sa inflamatornim biomarkerima koji na kraju mogu povećati rizik od razvoja hronične bolesti“, kaže dr Grin.

Osim toga, dr Jang kaže da crveno meso može i da dovede do određenih karcinoma, koji se odavno povezuju sa inflamacijama u organizmu.

6. Stvara digestivne probleme

“Svakodnevno konzumiranje crvenog mesa kao glavnog izvora proteina može uticati na zdravlje probave, jer crveno meso ima tendenciju da bude masniji protein koji može izazvati neprijatne gastrointestinalne simptome kod osoba koje imaju poteškoća sa varenjem masti”, kaže dr Grin.

Samim tim su i pojava refluksa i dijareje rezultat ishrane bogate mastima.

7. Povećan unos natrijuma

Termin “crveno meso” se ne odnosi samo na odreske koje možete da kupite u mesari, već se nalazi i u prerađevinama, kao što su delikatesi, koje su pune aditiva.

„Obrađeno crveno meso, poput slanine i kobasica, takođe sadrži previše natrijuma i konzervansa koji mogu imati negativne posledice po zdravlje“, kaže dr Jang.

Preporuka Američkog udruženja za srce jeste da se dnevni unos natrijuma ograniči na najviše 2.300 miligrama (mg). Samo jedan štap kobasice sadrži 569 miligrama natrijuma, što je skoro četvrtina preporučenog maksimalnog dnevnog unosa. Iako može poboljšati ukus vaše hrane, previše ovog minerala može dovesti do problema sa bubrezima, povećanja tjelesne težine i visokog krvnog pritiska.